О пожару на згради Београда на води


Београд на води већ је познат у (обавештенијем) делу јавности као школски пример аматерске градње (осим што је нелегалан, итд). Сама чињеница да две стамбене зграде не могу да се заврше вишегодишњом подршком целе државе довољно говори о онима који су то пројектовали и који граде..

Већ је познат пример дилетантизма са овог градилишта да су спуштени плафони тако постављани да врата терасе нису могла да се отворе (видео је склањан са Јутјуба, у тренутку писања још стоји на сајту Курира):

beograd na vodi vrata ne mogu da se otovre.png

На слици лево види се „судар“ врата терасе и спуштеног плафона (и скела споља јер су радови у току). На слици десно остаје питање које је ретко ко поставио: И када се преправи спуштени плафон, како се поставља под кад су врата практично на коти нула? Али, сигурно је и о томе неко размишљао на овако напредном пројекту.

Пожар на води (Smoke on the Water)

У недељу ујутру, 25. фебруара 2018. појавиле су фотографије а затим и видео снимци пожара са градилишта Београда на води. Горели су станови на више спратова, и фасада међу њима.

beograd na vodi gori slika izdaleka

Пожар на градилишту није непознат ризик, нарочито ако се, на пример, користи отворени пламен бренера да лепи битуменску изолацију па неко закачи црева, ротира бренер на погрешну страну или заборави на пламен који тиња и постави поред њега неки запаљив материјал.

На пример, зграда код бившег хотела Интерконтинентал изгорела је негде почетком 1990-их у касној фази градње тако што је приликом монтаже прозора брусилица бацила варницу, а изолација је била на бази ПУ (данас забрањеној на фасадама), те је направила довољно велику штету да фирма која је градила изгуби посао у Африци (инвеститори током преговора гледали овај објекат а затим и пожар), и да зграда стоји тамо и дан-данас као оног дана када је пожар угашен. За њену поправку требало би скинути комплетну фасаду и заменити изолацију (заправо, прво би је требало значајно редизајнирати):

pozar na gradilistu novi beograd savski amfiteatar.png

Међутим, преко две деценије касније, нови пожар (био је један и јесени 2017) на зградама Београда на води, открио је аматеризам који се заиста ретко среће на нашим градилиштима – свакојаке инсталације (каблови и цеововоди), постављени на фасади (?!), једни уз друге (?!?!?!), тако што је просто „шлицована“ (просечена) термоизолација по вертикали кроз неколико спратова…

Дакле, ово је криминал 1:1:

Wk9axiqm

Последица таквог шлицовања фасаде јесте што се пламен брзо шири кроз те канале (практично димњаке) по неколико спратова увис и само је ствар случаја на ком ће спрату да пробије…

Неко је то све прилично лепо описао у речи и слици…

Untitled

Међутим, поред тог вертикалног ширења пожара, овде се десило и хоризонтално ширење – вероватно горењем слојева подних облога (танки стиропор, хидроизолација од најлона и сл), па чак има фотографија где се види прелезак ватре преко терасе у суседне просторије са унутрашње стране заштићене зидом од примарно захваћених просторија.

beograd na vodi beli dim izabrali upravnika zgrade podovi izgoreli.png

Ту се поставља још једно питање: ако дође до пожара током коришћења објекта, из било ког разлога, на пример, на петом спрату, и дим испуни ходник, онда станари спратова изнад остају у пакленом „сендвичу“ – на ходник не могу, а преко фасаде се шири пожар до њихове терасе, пуца стакло и пожар улази у стан.

На фотографијама се лепо види и снага пожара и темературе које су потпуно уништиле каљено стакло које се користи за ограду тераса.

Напомене:

  • извор пожара је скоро потпуно неважан у целој причи (ОК, немар на градилишту, и то је то)
  • сами уграђени материјали су мање више ОК, и пожар не би имао овакав учинак да су постојале хоризонталне противпожарне баријере (у архитектури фасаде изледа као да постоје у виду белих греда попречних међу спратовима, али иза тих греда је рупа у изолацији – димњак за ширење пожара увис)
  • прави проблем је брзина ширења пожара, то јест, невероватно лоше (глупо, опасно, криминално) решена фасада са струјом и водом једно уз друго, и са каналима по целој фасади који лако пребаце пожар по 5 или 10 спратова увис пре него што сазнате да уопште тиња под фасадом и пре него што постоји дим у самој згради који може да се детектује и да се упозоре станари…

Додатне напомене

Постоје и коментари да је заправо горела потконструкција слабијег квалитета која није дозвољена за објекте преко 4 спрата, тј да се она претворила у канал којим је пламен лизао увис под фасадом, али, на фотографијама згаришта не види се да је ту било икакве потребе за потконструкцијом по средини панела. Затим сам наишао и на ове фотографије које приказују како је пламен лако нашао пут кроз толику висину фасаде…

beograd na vodi detalji fasade kablovi oluci.png

beograd na vodi detalji fasade kablovi oluci terasa deking.png

Свакако мој фаворит међу свим бизарностима које смо могли видети на фотографијама јесте косина укопана у термоизолацији заокружена на слици испод:

beograd na vodi detalji fasade kablovi oluci kamena vuna.png

Историјат градилишта = историјат немара

Занимљиво је поменути да ово није био први пожар и дим са зграде Београда на води. Јесени 2017. такође смо видели сличан призор само је он прошао скоро неприметно. И тада је, и сада, био исти коментар:

beograd na vodi beli dim izabrali upravnika zgrade.jpg

Закључак

Материјали на тржишту данас су такви да је квалитет самих материјала више-мање увек у реду. Колико се види на фоткама, и овде је релативно пристојан. Али ако је неко талентован да направи проблем где га нема, онда нема ни тог квалитета материјала који ће спречити катастрофу.

Дакле, чињеница да минерална вуна спада у негориве материјале, не значи апсолутно ништа ако је обесмислите пробијањем по вертикали. Пластични олуци свакако јесу такође упитни јер не трпе пламен, али могу бити заштићени вуном, која је аматерски исечена да би ту стали и струјни каблови (?!)…

Људски фактор овде није толико карактеристичан за изазивање пожара, колико за понашање и ефекат пожара, то јест, за идеју да просече фасаду и у њој држи струју и воду једно уз друго.

Не плашите се да ће се и у вашој згради ово десити. Овакав аматеризам заиста није уобичајен у нашој градњи. Свега има, али правити димњаке у фасади, водити сноп каблова поред цеви с водом (било да је у питању грејање или, оно што се мени чини, кишна канализација, то јест олук са крова и тераса), то заиста није често.

Не плашите се… Осим ако нисте куповали стан овде. Мада, ако сте купили стан на земљишту које је отето, поклоњено, и третирано ван свих закона Републике Србије, онда је можда и добро да вам негде у мали мозак пулсира информација да „ту нешто баш и није у реду“. Боље би за све нас било да је то савест, али, кад је већ немате, онда бар нек буде овај призор како се топе метална фасада, рамови врата и прозора, пуца стакло.

Advertisements

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s