Поткровље са галеријом 80-120м2, Ледине, Нови Београд


Пример релативно великог поткровља веома солидно зидане куће који отвара Пандорину кутију вечитог питања породичног становања – како у дому направити свима довољно приватности да буде удобан свим генерацијама?

  • Затечено стање: Поткровље у сивој фази, само са пар зидова који су део контрукције – треба да се спреми за усељење две млађе генерације из приземља где остаје трећа генерација. Зидови ваљано изоловани, фасада и столарија завршени.
  • Радови које је требало обавити: Изолација самог крова и облагање крова са унутрашње стране, преградни зидови, инсталације, подови, малтерисање, итд.
  • Жеља инвеститора: да се осим две веће собе одвојене (дечије) добије и родитељска.
  • Идеја инвеститора: да се жртвује кухиња и постави на купатилски зид на средини дневног боравка а уместо ње да стоји та соба.

На слици испод приказана су два решења:

  • лево – предлог оЦена некретнина са додавањем собице у делу великог дневног боравка и уског, помоћног и декоративног степеништа за галерију која служи као остава
  • десно – када је инвеститор ипак одлучио да „трећу собу“ просто премести на галерију да дневна не би била смањена, други предлог оЦена некретнина био је да се онда изместе и степенице из дневне и да се поставе тако да се омогући директна веза галерије са улазом, купатилом и вецеом, са потенцијалним потпуним одвајањем галерије ако се омогући продужетак водоводних и канализационих вертикала и на галерију.

Решење лево – последице интервенције:

  • дневна добија занимљив зид са плитким степеништем (пупут барељефа)
  • одваја се јасно спаваћи део стана од дневног боравка са кухињом и трпезаријом (нпр дете може изаћи из собе и отићи до купатила без да размишља ко седи у дневној од гостију, а ноћу кад дође из града може јести са мало више приватности и мало мање буке за оне који спавају)
  • мана: родитељска и дечја зона су спојене.

Решење десно – последице интервенције:

  • померањем степеништа директно на улаз добија се прилика да се у будућности цела галерија одвоји као посебна стамбена јединица иако је реч о ниском поткровљу (у средини испод слемена има довољно висине за усправан ход)
  • мана: дечје собе остају изложене дневном боравку, без нарочите приватности, а премештањем собе на галерију нестаје првобитна жеља да се одвоји соба за родитеља јер је галерија практично интегрални део дневног боравка.

Купатило и веце су у целој главној причи мање битни, али у смислу извођења било је важно испројектовати их до детаља јер је реч о свега 2,3х2,3м где треба да стану 2 веце шоље, 2 лавабоа, веш машина, туш кабина и преградни зид…

Шта је била коначна одлука инвеститора?

У оваквим пројектима то питање обично остаје дуго отворено и то и није лоше. Најважније је да се не затвара пре времена на погрешан начин. Поткровље је рађено у етапама како се долазило до новца за инвестицију: изолација крова, постављање галерије и плафона над дечјим собама (положај степеништа мало или нимало утиче на конструкцију галерије), преграђивање купатила и вецеа, постављање инсталација, малтерисање, итд.

Скоро у свакој од ових фаза, али и након што је све наведено завршено, и даље се може одлучивати да ли ће галерија бити затворена ка дневној да се заиста добије одвојена соба у горњем поткровљу. У том случају ваља урадити још пар ствари, међу којима је и отварање баџа или кровних прозора јер се горе тренутно налази само једно прозорче на забатном зиду.

На конкретном примеру инвеститор се одлучио за премештање степеништа одмах до улаза како би евентуално у будућности заиста могла да се одвоји цела стамбена јединица у другом нивоу поткровља, којој би могло да се дода и купатило прикључено на купатило испод.

Важна карактеристика пројекта

Ово је један од пројеката где кључну улогу заиста игра извођач/мајстор, и то није редак случај у пракси. Детаљније ће можда бити појашњено у неких од наредних текстова, али суштина је у следећем… Увек има две варијате: школска и практична, и ова друга често представља боље решење.

Школска варијанта значи да урадите пројекат и онда у извођењу пратите тај пројекат а то додаје на трошковима. Практична варијанта је препоручљива само кад имате доброг мајстора, који разуме простор. Онда ће он знати да се прилагођава ситуацији и оквирном пројекту. Ако је заиста мајстор од поверења, он ће направити све што је пројектом предвиђено, али са материјалима, елементима и тачним димензијама које прате те елементе.

Једноставно речено: можете испројектовати конструкцију одређених димензија, али кад мајстор оде да купи елементе за ту конструкцију, он може или да тражи тачне мере или да купи оно што има у том тренутку и да се томе прилагоди.

Ако немате мајстора ком верујете, тј. за ког сте сигурни да разуме простор, да разуме ваш буџет, онда вам је потребан и детаљан пројекат, и детаљна спецификација, и инсистирање код мајстора да не петљају много сами него да ураде тачно како је предвиђено.

Видео концепта једног и другог решења

разлика је у измени локација степеништа за галерију и у већој или мањој дневној, то јест, са пола собе или без ње…

Advertisements

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s