Све што треба да знате о “еколошким кућама” у две речи


Не постоје. То је довољно да знате ако вас ова тема не занима посебно… Или, опширније: Еколошке куће не постоје.

Напомена: овај текст објављен је првобитно на Фејсбуку и преносимо га овде у интегралној верзији.

Али, зато што мислимо да постоје, или да могу да постоје, зато имамо један непрекинут магистрални град од Петловог брда до семафора у Љигу, зато не знамо кад престаје Железник, а почиње Обреновац, зато немамо коридоре и магистрале него улице, и још улица, и још улица, али замишљамо да су магистрале па возимо као да јесу магистрале, па гинемо на њима чешће него мушице, јер мушице ипак воле природу, а природе заправо нема од Београда до делова Маљена, Повлена, Таре, Букуље, Кучајских планина, де-ло-ва… а дотле свуд се оре, ђубри, трују миши, коси, возе дизели, побадају бандере да напајају веш машине и штедњаке, јер заправо пола тих природних села Србије нема приступ дрвету осим кад сруши стару тарабу, или се ратосиља креденца од пуног дрвета да унесе нешто слично само модерно – од плочастих материјала, али то је све зато што су куће комфор, овако, гледано из станова, и имаш где да засадиш дрво, само не сме да порасте 10 метара јер ко ће после да му дохвати гране да скраћује да не падну на кров и ко ће да празни олуке, и онда заправо имаш две саксије а највећа дрвета од Београда до Рудника заправо су на Ташмајдану, на Кошутњаку, на Ади Циганлији, а не у зеленилу дворишта тих дивних комфорних кућа, и онда сваки шверцер у души који је решио да се скраси па да продаје нешто лепо, почне да продаје еколошке куће, јер се праве од отпадака дрвета, од гипса и картона, од сламе, од блата, од црепа који се пече тако што се бачка црница скине са пар хиљада хектара да се извади глина и да се остави пустош, и тако што сагорева гас јер је чист, и све је природно, и цреп је природан, и опека, и стакло исто које се топи на природним температурама какве срећемо у утроби Земље и на површини Сунца, и кућа је еколошка јер у тој кући нема каблова ни телевизора него нам продају празну са поклон ћилимом од природне вуне бојене фарбом којој нико не зна порекло, и јер нам је продају без приступних стаза за нас, за наше аутомобиле, па од 3 ара плаца један заузме кућа, 1 заузме бетонска стаза око куће, стаза до капије, и плоча до гараже, где ће једног дана неко да игра баскет само што тај дан никад неће доћи јер још нико није научио баскет на 2×3м, а онај 1 ар вишка, онај 1 природни ар вишка, он је у саксијама на бетонским стубовима природне бетонске ограде са природним металним шипкама ливеним на нешто мањим температурама од стакла, тај природни ар природне земље расцепкан је у оне траке између две траке за точкове аутомобила, јер лепше кад земља упије уље а не да капа по бетону, и тај један ар стално нам измиче ал ћемо и њега једном до краја бетонирати, а дрво, то дрво да берем ко човек своје трешње, било је ту, него птице се коте по њему, серу, по ауту, а и трешње проклете немош опрати све се коштице полепиле, и тако, док живимо у природи ко људи, са капије директно на Ибарску, а не ко они сељаци тамо иза куће што немају поштен ни прилаз, где ово, прва, гашчина до даске док се укључиш, таман да продува мало дизне, после само држиш правац и за 5 минута си у Београду, ту где је табла, а онда још 45 минута до Жаркова, и још 15 до Газеле па онда бираш оћеш Делту или Ушће ту имаш свега, јер све је то природа, једна је ова наша Србија, а не ко ови што живе у кутијама шибица једни другима на главама, где је њему дрво, где је њему природа, мора да иде у парк кад нема двориште да посади столетни храст, него ко изгнаник три љуте држи у саксији, нуме ливаду да покоси, и нема ни своје огњиште, па вериге па да окачиш шта оћеш, оћеш котао за чорбу, оћеш да обрнеш јагње што пасе ко зна где што Един дотера кад сврне вуда камијоном, па сушиш месо своје, од својих свиња, а ниједна жира видела није, ни земље, јер се бетониран бокс лакше пере, прешла у животу 2 метра лево, два метра десно, мало јој фали да научи да кружи као вук у зоолошком врту који још постоји јер мислимо да су куће еколошке и да је све то природа, да претераш медведа са северног пола у Тадеуша Кошћушког јер би без тебе пропо… мајку мајчину.

Advertisements

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s