Степенице и фасада – свекрва и снаја


Утицај унутрашњег степеништа на изглед фасаде чини се као ноћна мора архитеката. Зашто у пракси срећемо толико много апсурдних примера стаклених површина у степенишном простору? Некад је случајно, некад намерно, па у овом тексту бар можете да сазнате који од та два случаја вас мучи у вашој кући или згради…

Фото изнад: @BaukDesign

На новим (стамбеним) објектима сукоб између степеница и фасада најчешће је отклоњен као последица тежње да се постигне енергетска ефикасност:

  • степеништа се ређе раде „у стаклу“, па је лакше позиционирати класичне прозоре тако да се мимоиђу са степенишним краком (то се најчешће постиже позиционирањем прозора на спратни „подест“ степеништа)
  • а још чешће степениште се увлачи у средину објекта, потпуно лишено природног светла јер ваља све фасаде искористити за прозоре стамбених квадрата према простој инвеститорској рачуници…

Узгред, постоји као неки правилник за пројектовање стамбених зграда који није сасвим заживео и који прописује начин и минимум природног осветљења на степеништу, али, док се не уведе ред, то јест, још једно 20-30 година, то је за купце и власнике некретнина мање релевантно.

Шта је проблем? Геометрија! Али, како геометрија може бити проблем после пар векова градње зграда са степеништима са прозорима. У праву сте. Није увек крива геометрија. Она је крива само кад је пројектант не разуме. У другој половини случајева крива је естетика! Али…

Добро, не баш естетика. Крива је малограђанска естетика која има потребу да третира фасаду вишеспратног објекта као да у том објекту нема степеница. Али, зар се не подразумева да их има? Подразумева се, али, пројектанти који се баш не сналазе са степеништем осећају неодређену одбојност према степеницама, воле да се праве да не постоје, крију их, као уложак, као окрњен зуб, као ћелаво теме.

Од свих бројних проблема степеница они постају оптерећени утицајем степеница на фасаду, и онда често бирају да тај проблем игноришу, да га избришу, тако што ће фасаду пројектовати према свом „осећају за лепо“. Другим речима, пројектују фасаду једнаку по целој површини, а, уколико се иза неког прозора у фасадној „матрици“ прозора, нађе и степениште – утом горе по степениште и по прозор!

Када се овде дода и потреба извођача да ствари завршава једноставно и брзо, долазимо до Соломонског решења за све који се баве објектом пре усељења. Наиме, у току градње не морате да размишљате где оно беше прекидате греду или серклаж да би се појавио отвор за степенишни прозор који је висински позициониран у односу на степениште а не у односу на све остале „нормалне“ прозоре. Једноставно шалујете, армирате, лијете бетон у нивоу, а прозори се после позиционирају током зидања.

И онда кад завршите и место за прозор у неком нивоу, лијете бетон спрата, а са њим и степениште спрата испод – преко прозора. Тако су обе стране задовољне:

  • архитекти није „наружена“ фасада – прозор је у линији са свим осталим
  • извођачу није прављена компликација – сав бетон ливен је стандардно као да степеништа ту и нема.

Коме је проблем прозор позициониран у односу на фасаду „преко ког“ са унутрашње стране прелази међуспратни подест степеница или степенишни крак? Никоме битном:

  • у зградама чистачицама – не могу да отворе прозор да га обришу са спољне стране, морају да пазе да џогером не разбију прозор, а прозор се екстремно прља јер логиком градње никада није било предвиђено да стакло стоји у равни подова на које пада сва прашина, блато и лишће са ђонова, капи јесењих киша са ципела и врхова кишобрана, итд.
  • у кућама домаћицама – из истих горенаведених разлога, само што прозор могу да разбију и усисивачем
  • малој деци – јер им је овакав апсурдан спој прозора и степеница увек занимљив, нарочито малој деци која ионако не могу да добаце погледом преко симса стандардне висине, па овде могу да уживају у погледу… а проблем? проблем настаје када им упада нога између степеништа и стакла, па стакло пукне, па засеку ногу поштено (не, нисте чули да се неком некад десило, али, сад ћете барем сваки пут имати ову слику у глави кад вам дете силази низ овакво степениште са прозором па ћемо после причати да ли вам и даље звучи немогуће…)
  • већој деци – ни крива ни дужна разбиће стакло… на пример, точком бицикла док маневришу преко степеништа и у том тренутку највероватније неће бити никог доле, на степенишном краку испод, или поред зграде, па да му стакло падне на главу или кључну кост тако да те опасности скоро да и нема
  • старима – нарочито онима који ходају уз помоћ штапа, јер… прозор је увек наспрам стране степеништа где је рукохват ограде, што значи да је штап у руци ка прозору, што значи да тај штап тражи неко упориште, што значи да је то упориште у углу који праве степеник и зид, а када тог упоришта нема штап лако склизне кроз стакло прозора… (не, у овом случају старија особа заиста скоро да нема шансе да се повреди стаклом… можда једино ако не успе да пусти другу руку са рукохвата на време, да је постави на степеник изнад себе, и да дочека целу тежину тела у оштром паду на једној руци, и затим ублажи удар полусклеком на тој истој руци)
  • женскињама у сукњама – знам и за случајеве када су архитекте намерно пројектовале стаклене ограде степеништа у пословним зградама смејући се унапред покушајима колегиница да силазе низ степениште скупљених бутина, што уме да буде незгодно
  • мушкињама у дну степеништа – мушки ће разумети а жене нек покушају да разумеју ту муку када знаш да можеш да видиш, а знаш и да не би требало да гледаш… на граници неиздрживог… уосталом, сетите се и малог Радојице – клинце под ноктима издржи, ал сукњу над главом не издржа!

А може ли некако да изгледа и лепо и да се све ово не дешава? Може. Али право питање је – шта је за вас лепо?

Решења су бројна и нећемо овде ни покушавати да их набројимо јер се значајно разликују према:

  • зграда или кућа
  • габарит и волумен објекта
  • положај објекта на парцели – да ли је слободностојећи или се наслања на друге објекте
  • цена коштања – некада логика осветљавања степеништа мора да прати логику организације простора да се оствари што више корисних квадрата (за продају, изнајмљивање, итд)

Има и једна, као, добра страна овакве наопаке праксе… Забаљају нас те фотографије по интернетима. Ту се отприлике добре стране и завршавају и почиње проблем за кориснике оваквих зграда…

Advertisements

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s