Минерална вуна привлачи мишеве.


Минерална вуна, и стаклена и камена, функционишу отприлике као вунени јорган на објекту. А мишеви воле јоргане – кроз њих се лако крећу, топло им је, лако обликују своја гнезда, направе своје аутопутеве, заштићени су од грабљивица завршним слојем контактних фасада са мрежицом, лепком и фасадним премазом. Све у свему – рај за хладне зимске месеце!

Повод за ову причу: 4. септембра 2017. на Вајбер групи једног насеља у Београду поново се покренула иста тема – појава мишева у згради – делић преписке видите на крају овог текста…

Замислите шта значи за пољског миша, који једва преживи лето на ливади, да се зими одмори без страха од мачака, сова, јастребова, змија које их тамане у огромним количинама свакодневно.

Тако фасада објекта, било да је то кућа или зграда, са минералном вуном постаје вертикална ливада за мишеве која им омогућава улазак кроз било који отвор – отворен прозор, балконска врата, рупу за клима уређај, рупу за вентилацију, итд.

Проблем је нарочито видљив од јесени. Када захлади пољски мишеви траже место да презиме и повлаче се у објекте. Нарочито су на удару објекти на ободу града које мишеви препознају као најзгодније место за зимовање.

Колико им треба да свеже изолован објекат претворе у свој мали рај? Пар недеља? Они умеју да копају и кроз земљане зидове тако да им минерална вуна не представља проблем и кад залади веома брзо могу да се нађу и на вишим спратовима (на пример, на петом или шестом).

Да сте миш…

Летујете по ливадама, дође јесен, и треба да се снађете за зиму… Прилазите зградама и бирате једну за живот… Имате старе, оронуле, и имате свеже изоловане:

  • Старе оронуле су тврде од цигле и малтера, шупље, влажне – не тамо!
  • „Стиропор“ (ЕПС) је занимљив – лако се грицка, топло је, суво, лепо је осветљење у њему, беличасто, али помало је хладан тако бео, непријатан – ако баш мора!
  • Минерална вуна! То је то!

На сајту SF Gate налази се и текст како да спречите улазак глодара у изолацију. Укратко, запушити рупе, постављати мрежице које не могу да прогризу, смањити загађење око објекта које представља извор хране за њих, итд. Наравно, нема пуно опција једном када уђу.

У одељку за техничку подршку и најчешћа питања на сајту RockWool-а, једног од највећих произвођача минералне вуне у свету, стоји и питање да ли ће њихова изолација привући глодаре или влагу. И ту се можда најбоље види начин како се прећуткује овај проблем…

Will RockWool insulation attract rodents or mould?
RockWool insulation is a naturally inert, rot proof material that does not encourage or support the growth of funghi, moulds or bacteria. RockWool insulation does not offer sustenance to insects or vermin.

Превод:
Да ли ће RockWool изолација привући глодаре или буђ?
RockWool изолација је природно инертан материјал отпоран на труљење који не подстиче или подржава раст гљивица, буђи или бактерија. RockWool изолација не пружа хранљиве материје инсектима или штеточинама.

mineralna staklena vuna izolacija misevi stetocine gnezdo
На сајту фирме да дератизацију Quest Pest Management приказана је и ова фотографија са гнездима мишева у очигледно новом зиду са дрвеном потконструкцијом, са испуном од минералне вуне и гипскартонским плочама преко.

Потпуно исту терминологију користи и други највећи произвођач минералне вуне на свету – Knauf Insulation који на сајту само на једном месту код производа Knauf Perimeter Plus BIBs где међу карактеристикама стоји:
Resists Microbial Growth

  • Does not promote the growth of fungi or bacteria.
  • Will not rot or sustain vermin, rodents or insects.

Превод:
Отпоран на раст микроба

  • Не подстиче раст гљивица или бактерија.
  • Не трули и не подстиче штеточине, глодаре или инсекте.

Другим речима…

Глодари и буђ су стављени у исти кош иако је реч о два потпуно различита проблема, где један практично искључује други – мишеви желе суво, а буђ расте где је већа влага.

Даље, наглашава се да они ту не добијају храну као да се било који зид на свету, осим оних у бајци о ивици и Марици, прави од хранљивих материја. Чак и сваки сељак зна да ни слама није нарочито хранљив материјал, а камоли топљено стакло или камен од којих се прави минерална вуна.

А суштински проблем се уопште не помиње што значи да га и нису решили – мишевима је овде топло, храну ће сами донети, а минерална вуна им је толико пријатно место за боравак колико и стари јоргани, јастуци, фијоке са ћебадима и слично. Ни на једном од тих места мишеви не траже храну – само смештај.

misevi kamena vuna izolacija fasade kontaktna
Мишићи уживају у топлоти минералне вуне – слика са сајта Angiest List који пише и о знацима да су вам глодари у кући

 

Нешто искреније речено је кратко на сајту Build Daily где каже: „Particular attention should be paid to the fact that the wool does not bite mouse“, то јест, у преводу – „Нарочиту пажњу треба обратити на чињеницу да (минерална) вуна не смета мишевима“.

Један од релевантнијих извора на нету, Green Building Advisor, такође у једној теми на форуму помиње овај проблем као евидентиран, али се решења углавном своде на то да им се спречи улазак у изолацију.

С обзиром да се стаклена вуна, због мање специфичне тежине и веће флексибилности у односу на одговарајућу камену, често користи у авиоиндустрији, за потребе више информација истражили смо и какво је тамо стање. Међутим, тамо је, очекивано, много већи проблем мишева са изолацијом самих каблова који управљају системима на авиону.

Узгред, мало је познато да и најсавременији тржни центри муку муче са мишевима. Најгора ситуација је са складиштима одеће, али нарочито са магацинима где је обућа, а посебно патике – мишеви воле пенасте ђонове. Зашто је то толики проблем? Када мишеви кроз брда наслаганих кутија обуће прокопају своје путеве, нико не може одатле да из избаци без озбиљне стратегије борбе против глодара. Ни то никад нисте чули, зар не?

Има ли решења?

Нема. Да га има о овом проблему бисте слушали, па и о бројним бољим или лошијим решењима. Суштина је да произвођачи не желе да икада о овоме размишљате, спинују причу са тиме да „не подстичу“ мишеве, да им не пружају храну, а не помињу да им пружају смештај – и то какав!

Иронија је да тако мало створење може да девастира изолацију која има прилично јаку цену и која је заштићена законом као практично једини негорив материјал који сме да се ставља на фасаде виших и пословних и индустријских објеката. Не, није много боља стуација ни са разним пенама или стиропором. Суштина је да ми нисмо као цивилизација решили проблем фасада, а ово је само мали пример какве пропусте правимо док шаљемо сонде на Марс.

Има ли решења за бољу изолацију?

Дуга прича. Можда има. Али нема снаге да се бори против лобија произвођача грађевинских материјала и система градње.

У међувремену, решење може бити следеће – запатите змије у фасади. Оне ће се лако кретати путевима које су направили мишеви и потаманиће их. Како после да се решите змија? Углавном и не морате. Не прљају нарочито, осим пар отровних врста код нас друге нису ни удави ни отровнице па вас и неће дирати. Мада, и ово је решење само за септембар-октобар ако је повољније време, јер змије су хладнокрвне животиње, хладноћа их знатно успорава, па зиму преспавају под земљом.

zmije srbija vrste otrovnice smukovi ribarica belouska

Друго решење може бити да не спуштате црево клима уређаја до земље јер се уз њега миш попне. Затим уђе у фасаду кроз рупу за цеви клима уређаја које улазе у кућу. Кроз ту рупу може и у фасаду – до било које тачке на фасади објекта (куће или зграде, купатилског прозора, терасе, крова, тавана), али и може и директно у стан, једино му је незгодно да се врати истим путем осим ако немате и завесу близу која ће му послужити као мердевине.

Други проблем са рупом за климу на фасади – туда у зид улази влага и изолација потпуно губи своја термичка својства као што мокар џемпер нема сврху. Ово може да се очита на термокамери после киша када је цела зона зида око рупе за климу овлажена и хладнија. Резултат је повећана цена за грејање, брже урушавање фасаде, а зависно од количине воде, утицај се шири често и на стан испод јер се вода несметано слива кроз термоизолацију. Чак и без кише, ове рупе могу да усисавају спољну влагу – Србија је тле где је влажност висока па су нам и зато лета тако врела и зиме тако оштре.

Трећи начин борбе јесте да сачекате пролеће, да их лепо време истера јер тад иду да летују опет на ливадама, и онда да уклоните потенцијалне путеве којима могу да се попну на фасаду, да зачепите рупе на фасади и да се молите да неко у комшилуку то није урадио па да оду код њега. У супротном, потрудиће се да опет прокопају рупу било где јер знају какав их рај иза фасаде чека.

Њихова гнезда и прокопани аутопутеви у фасади можда могу да се региструју топлотним камерама (вероватно могу да се виде коридори и гнезда у маси зида) али проблем је тај што код зграда не можете прићи са спољне стране, осим помоћу дрона који носи топлотну камеру. Али, поставља се питање – и да их нађете, шта онда? Да моторном тестером просечете фасаду док спавају? Да уметнете нову изолацију и закрпите мрежицу и фасадни премаз?

За друге предлоге контактирајте произвођаче, ако имате живаца да слушате пребацивање са техничке слубе на техничку подршку и назад, да слушате замуцкивања и додатна спиновања.

Повод…

Advertisements

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s