Пројектујте сами свој ентеријер – 5 основних правила


Пројекат ентеријера можете направити и сами, чак и ако не знате да „цртате“. Ово је нарочито препоручљиво када је у питању релативно мала инвестиција, и са неколико једноставних трикова и алата можете бити сигурни да нећете нешто крупно „зезнути“.

Напомена: Ово није потпун водич, али може вас охрабрити да мало и сами маштате о свом простору дуго пре него што ангажујете пројектанта и мајсторе (преведено: дуго пре него што скупите новац за радове).

Ако нешто градите „од темеља“, то ћете вероватно зезнути. Чак и ако ангажујете неког да вам пројектује, 50-50% су шансе и да вас он нешто озбиљније зезне. Другим речима, потрошићете доста више пара, добићете простор који не вреди толико колико сте уложили, итд. Али све је то нека друга тема…

Овде причамо о једноставнијим стварима као што је пројектовање ентеријера у више-мање предефинисаном постојећем простору – у становима махом, или обичним спратовима кућа. Поткровља су друга прича, и мало комплекснија због комплексније геометрије простора.

Правило прво – Не плашите се пројекта (цртежа)

Метар у природи је центиметар на цртежу и то је све. 297 центиметара у природи је око 3 центиметра на цртежу. Једноставно премерите простор, нацртајте у пропорцији на папиру, ископирајте у 10-30 примерака, узмите оловку и крените да цртате по припремљеним основама. Кад исцртате оловком, можете узети хемијску оловку па преко свега испочетка, а затим и фломастер па поново преко скица испочетка…

Напомена: Пресек вам у становима углавном и неће требати, јер у њему нећете видети ништа посебно и само ће вас збуњивати, осим ако није реч о пресеку торте (на слици изнад). У сваком другом случају све што треба да се види видеће се већ у основама.

Правило друго – Не цртајте!

Заправо, не цртајте руком, лењиром, на папиру… Скините неки бесплатни програм или апликацију за пројектовање, на YouTube погледајте пар основних туторијала како се њиме управља, и крените да цртате на рачунару. Познати су на пример полупрофи SketchUp (за бесплатну верзију тражи да им оставите неке податке) или прилично једноставан који би заправо био прва препорука – Sweet Home 3D (иако делује неубедљиво кад одете на страницу за преузимање, прилично фин програм).

Напомена: Шта је фора са ова два програма? У њима се не црта! У њима се моделира! То практично значи да основе које цртате у њима претварате у тродимензионалне моделе у које можете „ући“ и погледати како то заправо изгледа… Дакле, уцртате зидове према мерама које сте измерили у стану, мишем унесете све потребне елементе – столице, столове, судоперу, ормаре, прозоре и врата, фрижидер, кревете, троседе и угаоне гарнитуре, а на крају са пар кликова уцртате путању кретања и кликнете да вам направи виртуелну шетњу кроз ентеријер – ком сами бирате и неке основне боје. Сјајно зар не? :)

Sweet Home 3D – радни екран (слика испод):

  • лево: фолдери са елементима ентеријера које „превлачите“ у оснве десно горе
  • десно горе: основа коју цртате (овде је иста основа копирана више пута да се испроба више варијати)
  • десно доле: 3Д модел који софтвер генерише сам из цртежа који сте му задали изнад и који можете „вртети“ помоћу миша…
Изглед бесплатног софтвера за пројектовањеSweet Home 3D - паралелан приказ основа и аутоматски генерисаног модела (на левој страни се види одакле мишем превлачите елементе ентеријера на пројекат)
Изглед бесплатног софтвера за пројектовање Sweet Home 3D – паралелан приказ основа и аутоматски генерисаног модела (на левој страни се види одакле мишем превлачите елементе ентеријера на пројекат)

Ово изнад је само скица онога што можете за један дан научити и урадити сами у Sweet Home 3D – уз ових пар савета о софтверу (линк)…

Правило треће – Не пројектујте „у центиметар“!

Да, на пројектима често срећете бројке попут 84цм, 297цм и слично. Заокружите то на 80цм и 295цм. Једноставно, од пројекта до реалности прође више различитих мајстора кроз простор те свако за собом остави неку своју меру: зидар, мајстор који малтерише, мајстор који глетује… Глупо је да на крају неки комад намештаја, или веш машина, или рерна, не могу да стану у предвиђени простор због 1-2цм. Не натежите мере!

Напомена: Ако је баш-баш проблем у 1-2цм, или целих 5 или 10цм, онда то можете решити променом врсте материјала за зидање, или променом облоге зида. На пример, ако зидате опеком „на пола цигле“, тј. 12цм за преградни зид, купите елементе за зидање од 8 или 10цм па тако „уштините“ од преградног зида.

Правило четврто – Не замишљајте како ће изгледати!

Једноставно, ако су вам ови савети потребни, немате довољно искуства и развијене просторне перцепције да замислите како ће нешто изгледати без да је то до детаља нацртано, а често ни тад. Наравно да се нећете моћи отети покушајима да замислите, али увек имајте задршку и концентришите се на суве мере у својим основама – да може да стане то што сте наумили, да можете да прођете туда куда сте наумили.

Напомена: У пројектима се дешавају два екстрема – обично све замишљате веће кад гледате у основи, а онда се разочарате да је заправо мало кад уђете у собу 2х3 метра (ене!), а други екстрем је да мислите да нешто не може, а оно – може! На пример, у пројектима се цртају врата која треба да се отворе сасвим – управно на зид. У реалности, код мањих простора, сасвим је довољно да врата могу да се отворе и 60 степени, 2/3, јер и сами никад не отварате врата потпуно да прођете кроз њих (осим ако вам попречни пресек није приближно једнак ширини самих врата). Други пример је то што се у пројектима столице око трпезаријског стола цртају као да стоје поред стола, док ће у реалности бити „увучене“ под сто јер у кући вас има двоје, троје, петоро, и не можете сви у исто време и седети за столом и шетати се крај њега.

Правило пето – Не гледајте у часописе!

Знате, у часописима су обично ентеријери који коштају колико ваша некретнина, и можда мало преко. Ако радите неке ситније интервенције, прегруписавање ентеријера, неко преграђивање и слично, и гледате како да прођете са пар стотина или хиљада евра, једноставно баталите часописе пре него што нацртате то што вам заиста треба.

Сликовито речено: кад се венчавате, не идете на фешн или порно сајтове да упоредите свог партнера са оним што се тамо види, кад се запошљавате, не упоређујете радно место са просторијама Гугла у Сан Франциску, када купујете ауто, не идете прво да погледате како изгледа нови Ферари па да онда нађете нешто слично у огласима за 3 до 5 хиљада евра.

Advertisements

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s