Џевонсов парадокс – све што треба да знате о енергетској ефикасности


Енергетска ефикасност је тренд. Али… Тај „тренд“ је почео, под тим именом, још почетком 19. века заједно са убрзаним развојем индустрије. А онда, средином тог века, Џевонс је скапирао парадокс енергетске ефикасности који и данас многи не виде, нити би га разумели…

ПАЖЊА: Не пропустите да погледате и примере у занимљивим графиконима потрошње енергије на крају текста!

Вилијем Стенли Џевонс, рођен 1835. године, био је економиста и логичар. Његово дело „Општа математичка теорија политичке економије“, из 1862. године, неки сматрају почетком примене математичких метода у економији, а његов научни рад и допринос, заједно са још пар других аутора, темељима новог периода у економској мисли која се развија у другој половини 19. века.

Занимљивост – У свом делу „Принципи науке“, Џевонс је написао: „Може ли читалац рећи која два броја помножена међусобно дају број 8.616.460.799? Мислим да је мало вероватно да ће то знати било ко осим мене“. Тај број постао је познат као Џевонсов број.

Џевонсков парадокс енергетске ефикасности

Године 1865, када је имао свега 30 година, Џевонс је приметио вечиту законитост енергетске ефикасности:

„Енергетска ефикасност у коришћењу угља довела је до повећане производње угља у разним врстама индустрије, те је закључак да технолошки прогрес не може да се ослања на смањење потрошње енергената.“

Опа! Другим речима, ако аутомобил троши мање, само ћемо се чешће и опуштеније возити аутомобилом и укупна потрошња на месечном или годишњем нивоу биће иста. Ако имамо енергетски ефикасније сијалице, нећемо трошити мање за расвету него ћемо ређе гасити сијалице и осветљавати оно што нисмо осветљавали раније па ће укупна потрошња енергије бити иста. Или, ако уштедимо у производњи енергије за неке производе, обарањем цене производа емитујемо више производа на тржиште и на крају потрошња енергије остаје иста.

На пример, аутомобили данас троше мање, али имају снажније моторе, „краће“ трају, јефтинији су и више људи их поседује и вози. Да ли аутомобили као група производа данас троше више или мање него 1980-их или 1960-их?

Џевонсов парадокс је упечатљивији што се ствара већа потражња. На пример, мање је уочљив у развијеним економијама, на тржиштима која су већ покривена најширим спектром робе, али са друге стране, постаје доминантан када повећање потражње премашује ефекте енергетске ефикасности.

Шта ово значи за енергетску ефикасност у зградама?

Домаћи пример је пословна зграда „Ушће“, некадашња зграда Централног комитета, односно ЦК, зграда коју памтим по томе што је на прозору трећег спрата на северној страни имала налепљен велики Лењинов лик у силуети.

Након реконструкције те зграде, нови објекат, кажу, троши мање енергије него исти тај стари. Како, на пример, ако стара зграда није имала 2.000 рачунара, писало се на механичким писаћим машинама? Истина, али… Тад се и није гасило светло аутоматски, прозори су били доста слабији, кафа се кувала на мини-ринглама на сваком спрату, итд.

Џевонсов парадокс - што је боља енергетска ефикасност то се више подстиче потражња, расте производња, и троши се више енергије...
Џевонсов парадокс – што је боља енергетска ефикасност то се више подстиче потражња, расте производња, и троши се више енергије… Да ли се више енергије и ресурса потроши на годишњем нивоу за „стару“ или „нову“ учионицу? Уз рачунаре троши се мање свесака и оловака (дрвета, графита), али се троши више метала и пластике…

Али, „глобално“ гледано… Да ли данас та зграда генерише потрошњу више или мање енергије? То јест, колико више „геџета“ има у згради, колико се више енергије троши на њено одржавање, са којим се пре и није „претеривало“, колико је енергије потрошено на производњу и транспорт тих 2.000 рачунара у објекту, итд.

Суштина Џевонсовог парадокса енергетске ефикасности јесте да једноставног решења не-ма!

Зато ако вам неко сервира причу о светлој енергетски ефикасној будућности, знајте да постоје само две варијанте:

  1. или њега неко сматра дететом па га је научио шта да понавља кад иде у госте да звучи паметно
  2. или он вас сматра децом па вам прича бајке у које је некад можда и сам веровао…

Е, тек сад можемо на овом блогу да причамо и енергетској ефикасности станова, кућа, зграда…

ДОДАТАК – Примери Џевонсовог парадокса

Џевонсов парадокс кроз историју...

Advertisements

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s