Зашто је луксузан стан сваки који има фугне и димере?


На тржишту некретнина све је теже наћи стан који није „луксузан“ („делухе“), бар према тврдњи продаваца. Разлог је веома једноставан – то заиста помаже продаји. Сазнајте у овом тексту како да не будете жртва таквог „луксуза“.

Поменули смо већ стаклени лавабо у причи о професионалном сакривању мана стана за продају. Зашто баш стаклени лавабо? У тренутку када се та прича одвијала, око 2006. године, стаклени лавабои нису баш били уобичајени на тржишту (мада нису ни данас). А кад нешто није уобичајено онда то некако увек делује скупо јер није „серијски“ (иако је реално са кинеском и туском гигатнском производњом свега и свачега цео свет серијски). И онда кад имате купце који не посећују сајтове као што су Амазон или Алибаба, или који не иду на бувљаке и у „јефтине“ радње са неком робом него искључиво у „салоне“, такви купци не знају да је стаклени лавабо можда и јефтинији од керамичког (на страну практичност једног и другог). Био је јефтинији и те 2006, али сам пример није толико битан колико основни принцип – продавац вам нуди нешто што никада нисте имали!

Напомена: Фотографија горе приказ је из Рио де Жанеира, Бразил, где су „два света“, свет фавела и свет богаташа, подељени само једним зидом. Куповина нове некретнине није обично баш ТОЛИКО екстреман скок из старог и малог у ново, велико и сјајно, али често, детету у нама, чини се да је тако…

Снови из детињства – вечита клопка

Ако посматрамо генерално тржиште, јасно је да купци станова у последњих 10 или 15 година, већином никада пре нису куповали стан (осим из откупа државе). Дакле имамо тржиште пуно купаца који су „одрасли“ у некретнинама без паркета и лајсни, без димера, без модуларних прекидача и утикача, без уградних кухиња по мери, без ролетни и комарника, без лавабоа чак (чесма над кадом била је често више него што има комшија који још није увео купатило у кућу)…

enterijer-luksuz-siromastvo-crtani-film-umocicu

Такво тржиште је идеално за продају „луксуза“. Таквом тржишту су и елементарне ствари лускуз, а кад види да у стану има аутоматске осигураче на клик (без лицни), проточни бојлер И у кухињи, зидни прикључак за одвод веш-машине (уместо да је црево везано за даску веце шоље), њему то изгледа као кућна аутоматика на глас – светло упали се! И оно се, гле чуда, упали само подизањем склопке осигурача.

Разумете да је бар 50% људи који данас имају примања од по 500, 800 или 1.000 евра, то јест који купују станове, одрасло у некретнинама без друге фазе, без „целог“ купатила, без топлотног комфора (и без радијатора и без климе), без кухиње у једној боји, често и без „свог“ сата за струју која је дељена на цело двориште?

И, без обзира што сви знамо да су некретнине приватизоване, да су неке ствари доступније, да се „сада тако ради“… Ипак… Ипак… Недосањани снови из детињства остају да тињају негде у нама и да нас терају на грешке у пресудним тренуцима. Подсвесно, кад разгледамо стан за који треба да дамо 50.000 евра, у нама се радује дете које је једном видело па сањало да има димер! Макар само један, у дневној соби! Дете које је сањало да има плочице са белим фугнама! Дете које је сањало да гази по паркету а не по четири стара тепиха наслагана један на други да глуме под. Дете које је сањало метални лифт а не дрвену иверицу своје „маторе“ зграде…

Јел то све за нас?
Mmmmmmmmmmm…

А када се дете у нама пробуди (а продавци га намерно буде тим јефтиним асоцијацијама на наше ситне детиње снове)… Када се то дете у нама пробуди – ај пробај да му узмеш из руке чоколаду коју сада може и само да купи? Не иде. Није лако.

Али да пробамо…

Шта се НЕ гледа када купујете стан?

ОК, све се гледа, али се нешто гледа тек на самом крају, када је одлука о куповини већ донета и када само треба да се испреговара евентуална корекција цене. Тек тада можете да пристанете да слушате о модуларним прекидачима, о врсти глазуре на керамици, о бојлерима и чесмама, о судопери, о лајснама паркета, о ексклузивитету керамике…

Укратко – док се одлучујете за неку некретнину не гледајте ништа што кошта испод 100 евра, можда и испод 200. Ствар је у следећем – када све то саберете дођете до бројке која је укупно за 500, 1.000, па нек је и 3.000 већа у односу на „стандардну“ варијанту (зависно од површине стана, количине таквих комада, итд). Разумете да је бесмислено гледати нешто што кошта око 1% цене стана. Преведено у ауто који кошта 5, 10 или 50 хиљада евра то је као да гледате да ли има додатне ланце од 600 динара, или сет челичних фелни од 100 евра, или сет зимских гума од 500 евра.

Ово све нарочито важи за нове станове. Када се на стан од 30м2 подели уложено у, као, квалитетнију опрему (у суштини никад не можете бити сигурни шта тачно под тим подразумевају и колико то нешто објективно кошта), чак изражено у малопродајним ценама, причамо о томе да је уложено додатних 5 до 10 евра по квадрату стана који плаћате, на пример, 1.300 уместо стандардних 1.200 за сличан стан, јер је – „луксузан“.

Разумете да се "луксуз" са ове слике купује за 500 динара код кинеза у виду "ЛЕД" новогодишњих сијаличица?
Разумете да се „луксуз“ са ове слике купује за 500 динара код кинеза у виду „ЛЕД“ новогодишњих сијаличица са кабловима скривеним иза исбушкане гипс картонске плоче?

Кад год неко покуша да вам наплати „луксуз“ 100 евра по квадрату, то јест 3, 5 или 10 хиљада евра за стан од 30, 50 или 100 квадрата, то су заиста озбиљни новци са којима може да се направи мини-соларна електрана, па чак безмало и додатни лифт из гараже (на пример, посебан лифт из гараже за 2-3 стана по 100 квадрата на последњим етажама).

Зато је потребно игнорисати све ове ситнице, заиста их игнорисати, све док вас суштински важне ствари не преломе да купите неку некретнину.

Истина јесте да, ако стан купујете на стамбени кредит, вама одговара да је што више и што квалитетнијих „ситница“ већ у стану како за све то не бисте морали издвајати додатни кеш. Али опет, 10 евра по квадрату у кредиту је 15-20 евра током периода отплате – по квадрату са каматом. Мислите о томе.

А шта се гледа кад купујете стан?

Прво и основно – ваша лична процена дугорочне одрживости ваших знања и вештина на тржишту рада. Звучи блесаво, зар не?

Сетите се како су банкарски службеници, права мала армија запослених са добрим платама, узимали кредите за стан. Плата 500, сад ће 600, догодине 700, дакле може кредит рата 400… А онда… Откази и потпуно кресање зарада за рад у пословницама на данашњих око 300 евра са све бонусима за натпросечну продају кредитних „производа“. Кључни појам за ову брзу промену – интернет банкарство (дакле, не покушавајте данас да градите и да се надате каријери преко пословница банака јер неће постојати за пет или 10 година, а кредит још неће бити отплаћен).

Исто тако морате размислити у ком смеру се крећу трендови у вашој професији, или вашем бизнису, па према томе орјентисати и свој финансијски капацитет за куповину и опремање стана. У пракси постоје два екстрема, и много тога између:

  1. неко стигне до плате преко 1.000 евра и уђе у кредит са ратом од 500, на који дода и кредит за нов ауто – веома ризично понашање
  2. неко пређе примања од 1.000 евра али за стан и опремање не даје ни динар више него што је потребно – купује лоше некретнине за „багателу“ које чак и у Србији мало ко хоће, опрема их најјефтинијим намештајем, а свој кеш чува за неке пословне подухвате док живи у поткровљу на 4. спрату без лифта и без прозора са било каквим погледом, и сл.

Друго и основно – ваша лична процена дугорочне одрживости вредности инвестиције на тржишту некретнина. Звучи блесаво, зар не?

Како ви можете да знате колико ће стан вредети за 20 година кад отплатите кредит или за 30 кад планирате да умрете и да оставите детету некретнину? Истина, не можете да знате, нико то не може да зна. Али…

Знате да „гледате у демографију“? Верујте да знате иако не знате да знате. Лакше је него гледање у кафу. На пример: нација стари, млади одлазе, људи раде за бедне новце, не могу да направе кеш а не могу да добију кредит, за 20 година станове ће већином моћи да купују само они од 50-60 година, са дугим стажом и слично. Шта мислите, колико ће их занимати стан на 4. или 5. спрату без лифта, односно без могућности уградње лифта без претераних компликација? Тачно тако – ни мало.

Исто тако, ако купујете стан у згради која подсећа на уметнички правац деконструктивизам, јасно вам је да то неће моћи баш да се прода јер ју је немогуће изоловати ваљано било кад, нити уредити да личи на нешто…

Ако купујете стан у згради која направљена као велика предимензионисана кућа, сигурно негде грешите у процени – то никада неће бити у моди, а онај ко ју је направио са том естетиком сигурно је у естетику уложио своје максималне напоре. Онда можете замислити на шта личи остало, што видите и што не видите, ако ни облик објекта није умео да потрефи.

Мало је компликованија прича са окружењем. На пример, ако купујете стан у згради која је саграђена у крају где су претежно куће, и купујете зато што имате диван поглед, ваљда треба да вам буде јасно да ће тај поглед убрзо, комад по комад, нестати док ниче зграда уместо сваке од тих кућица?

Али, признаћемо да су ту параметри бројни и да никако не могу бити поуздани. Па опет, кад се све могуће узме у обзир, може се са релативно пристојном сиурношћу претпоставити тренд локације, а самим тим и тренд вредности ваше некретнине.

Шта још да гледате кад купујете стан…

Све чега се сетите, све што можете да погледате, итд. Нешто на ту тему писали смо у Водичу за куповину стана (клик овде).

Advertisements

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s