Када глупа грешка на грађевини доведе до катастрофе – Пример из праксе


Овај пример није директно из наше праксе, али слушали смо о њему из прве руке на некој журци која је окупљала београдске архитекте млађе и средње генерације, и представља показну вежбу за последице сукоба интереса, перцепције и приоритета нових друштвених класа које се срећу на градилиштима.

У овом случају није било људских жртава или гигантске штете, али, због пет евра јесте настала штета од пар десетина хиљада евра, инстиктивном, дечијом реакцијом мајстора да на потпуно бизаран начин сакрије своју, суштински, безначајну грешку, и тиме је претвори у катастрофу…

Актери:

  • инвеститор – не пита за новац, али тражи кратке рокове, и пенале за кашњење дефинисане у уговору
  • мајстор – најслабија карика пројекта услед неразумевања катастрофалних последица својих непотребних поступака
  • архитекта, предузимач и наратор ове приче – организатор посла, потписник уговора, и главни таоц неодговорности својих сарадника.

Посао:

  • комплетно уређење великог стана у ексклузивној згради, са купатилом од преко 10м2
  • рок свега пар недеља који је могуће постићи само уз 15-20 сати рада дневно, организацију до танчина, без икаквих непредвиђених ситуација, без грешака, без спавања
  • договорена цена омогућава „луфт“ од пар десетина хиљада евра за чист профит уколико све буде урађено на време како ваља.

И креће лудница… У истом дану паралелно се одвија пет различитих радова, мајстори, екипе, долазе одлазе, пројекат се поправља, бирају се материјали, организује транспорт, пази се на купљене елементе ентеријера да се не оштете пре уградње, селе се по стану како беже од разних радова, и, како то већ бива, долази последњи дан пред предају инвеститору, рибају се прозори, плочице, усисава се, пушта се вода да се оперу када и веце шоља…

Звоно на вратима… Звоно ког није било претходних недеља док су трајали радови… сада је звонило. Јасно је да негде гори.

Комшија са спрата испод, још један зајебан играч у зајебаној згради, сталоженим гласом позвао је предузимача да сиђе спрат ниже и да погледа његово, слично, луксузно купатило – поплављено директно са плафона.

ОК, утрчите у купатило да заврнете воду, сиђете доле и гледате како се цеди, и гледате колика је штета, и тражите договор када и како то да решите, да платите одмах или да сами радите бесплатно…

А онда се попнете назад, уђете у гланц ново купатило у које је сипано преко 5.000 евра, и знате да негде морате почети да га лупате да нађете проблем. Једино о чему тренутно можете да одлучујете јесте избор шта прво да урадите:

  1. да одмах позовете инвеститора, да кажете да касните, и да крену да вам се рачунају пенали
  2. да одмах кренете да лупате, да нађете проблем, да процените штету и време, и да тек затим обавестите инвеститора када ће моћи да се усели у стан.

И кренете да лупате док еври звече… У поду, испод великих лепих камених плоча уместо класичне керамике, налазите пластичну цев „фи 70“ која води од сифона у центру купатила даље ка вертикали, видите воду око ње, заротирате је на лицу места, и угледате рупу величине 5х10 центиметара.

Реконструкција злочина

Десило се то отприлике овако… Цеви су у купатилу биле постављене, и лепљен је слој хироизолације на бетонску конструкцију преко које затим иде облагање пода. Мајстор који је лепио хидроизолацију бренер, којим је топио и спајао битуменске траке, спуштао је поред себе на бетонску конструкцију упаљеног – да га не гаси и не пали сваки час.

Пламен је лизао преко бетонске конструкције, али и преко рупе у поду где је била укопана цев купатилске канализације. Када је мајстор видео да је прогорео цев, одмах ју је ЗАРОТИРАО у месту тако да нико не види док он и тај део не пређе хидроизолацијом.

То је било довољно да „потпопи“ пар десетина хиљада евра зарађених неспавањем током безмало два месеца радова. То је било довољно да уништи сан предузимача да коначно направи неку залиху која ће му омогућити прихватање послова на новом нивоу. То је било довољно…

ocena-nekretnine-posao-greske-gradjevina-katastrofa-troskovi

Дакле, вођен дечијом жељом да „закопа“ своју небитну грешку као куче кост, мајстор је направио, благо речено – потпуну катастрофу.

Чак и да је оставио цев, са све том рупом на горњој страни, и преко тога лепио хидроизолацију, вероватно се ништа не би десило јер је мала вероватноћа да цев буде попуњена по целом свом пресеку и да се вода излије. Чак и ако би се то некад десило (на пример кад неко истресе пуну кадицу воде после купања бебе у лавабо или каду), то би била толико мала количина воде која се излије да би се исушила брзо без већег утицаја на климу у стану.

Да је мајстор пријавио проблем, то би било решено у року од сат времена, са све одласком у радњу по нову цев (ако неки комад још није остао у стану у том тренутку), и монтажом. Трошак овога износио би до пет евра, рачунајући ту и трошак горива за ауто и трошак паркирања у центру града.

Међутим, мајстор се одлучуо на поптуно ирационалан потез и већ следећег тренутка заборавио на све то као на мању непријатност која га је у секунди омела у радовима.

Неко може рећи да је све то из протеста према чињеници да неко прави тако скупо купатило у тако скупом стану. Али, овај чин није ни на који начин имао последице по инвеститора, чак ни по комшију испод, осим одлагања од пар дана и додатних непријатности са радовима.

Уместо тога, једини који је трпео последице оваквог поступка био је предузимач који му је нашао (и овај) посао, и беспоговорно поштено платио само да све буде урађено како ваља и на време.

Наравоученије

Ваља бити сигуран да ваши радници заиста разумеју макар елементарни контекст неког пројекта. Са друге стране, у ово никада не можете бити сигурни.

Са треће стране, не постоји могућност да проверите увек сваки детаљ и да будете у свакој секунди на сваком месту. То нас опет враћа неопходности вере у раднике и разумевања радника за последице својих активности.

Све је то, наравно, део много ширег проблема који је карактеристичан за тржиште рада 21. века – малтене свако ко није политичар на власти замишља себе на неком другом месту осим оног на ком се тренутно налази.

Тако нико не осећа дужност и потребу да добро обави посао који тренутно ради, не развија осећај одговорности према том послу, нити осећај личног стандарда у послу који обавља. Нико не жели да буде цењен радник за постављање изолације јер нико и неће ценити радника за постављање изолације, осим можда предузимача који га плаћа, али шта је један предузимач према целокупном друштву?

ocena-nekretnina-posao-majstor-radnici-gradjevina-enterijer

Решење? Можемо да се заваравамо, да се трудимо да предупредимо, да се надамо, да понекад запалимо по коју свећу у цркви, али ту се негде исцрпљују све расположиве нам опције да нам се овако нешто не деси.

Advertisements

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s