Грејање – гас, струја, топлана или на димњак?


За 15 година унапређења топловода и термоелектрана добили смо својеврсни апсурд на тржишту некретнина – траже се станови без даљинског грејања – и за изнајмљивање, и за куповину. Ово је цивилизацијски корак уназад и за то је одговорна држава, односно незасите локалне самоуправе…

Само у последњих неколико недеља три купца стана обратили су нам се са истим захтевом – хоће стан без грејања:

  1. први купац има кућу, добија повољан кредит од фирме и хоће да купи некретнину коју би издавао док деца не одрасту а онда им можда оставио, али, да би рачуница била ваљана – тражи стан који није прикључен на даљинско грејање
  2. други купац је пензионер ком ужа породица живи у Словенији, али он сам свраћа и борави у Србији неколико месеци годишње, продао је свој стан у Београду и за те новце тражи некретнину без грејања како не би плаћао високу цену током целе године
  3. трећи купац купује малу некретнину за своју трочлану породицу и према искуствима из станова које је изнајмљивао зна да може релативно квалитетно и за мање новце да се греје на струју уместо на топлану.

Зашто је овакав тренд погубан и како смо дозволили да имамо ретроградно кретање концепта грејања као једног од кључних параметара живота у граду?

Шта врста грејања значи за град и државу, али и све нас:

  • струја – директна последица је драстична потрошња електричне енергије у критичним данима екстремно ниских температура, елетро-мрежа је под већим притиском и долази до отказивања а поправке су баш тад отежане снегом, хладноћом, ветром, леденом кишом, итд.
  • „на димњак“ (без обзира шта се ложи) – зими је на овом поднебљу влажност ваздуха велика што значи да је ваздух „густ“, то јест, да не дозвољава да дим из димњака одлази високо у атмосферу већ се задржава у нивоу града, а поред тога, гар из димњака „лепи“ се за честице влаге у ваздују и пада директно по граду.
  • гас – када ти се држава не зове Русија, можда није паметно базирати концепт грејања на сировину на чију цену не можеш да утичеш, коју немаш у изобиљу, која захтева виша технолошка решења за извођење и управљање (увек се сетите оне „украјинске“ зиме)
  • даљинско грејање у систему градског топловода – локалне топлане, без обзира на примарну енергију и сировину коју користе, прилично су добро решење јер су инсталације топловода релативно поуздане, реч је о технологији која је овде добро позната на свим нивоима управе и инжењерије, смањује се загађење јер се и димњаци топлана лакше унапређују него стотине или хиљаде димњака појединачних кућа и зграда, итд.

А шта овај град и ова држава раде? Генеришу тренд у ком људи не желе топловод! Како?

Мислим да је парадигма целе те приче заправо такозвано „грејање по потрошњи“ и лажно објашњење по ком се „грејете колико желите и плаћате колико сте потрошили“. Не, неће се грејати колико желите већ ћете у стану имати температуру од око 20-25 степени – зависно од броја укућана, површине стана, броја укључених апарата, учесталости проветравања, итд.

Другим речима – грејање „по потрошњи“ никада не може у стану да произвде температуру од, на пример, 30 степени Целзијуса све и да хоћете да платите. За ову жељу простор морате догревати додатним изворима топлоте (грејалице, клима уређај, додатни систем централног грејања са котлом на електричну енергију, гас или чврста горива, итд).

Поред тога, постоји и ставка која се зове „очитавање потрошње“ која кошта око 30-50 евра годишње. У пракси то значи да МОРАТЕ имати уговор са једном од свега неколико овлашћених компанија које „очитавају“ грејање. Истина, то раде само током месеци кад се грејање користи, али по цени од, на пример, 5 евра месечно. А шта плаћате? Плаћате да се неко буквално аутомобилом „провезе“ поред зграде и аутоматски „на даљину“ преузме потребне податке! Зграда са 50 улаза плати овај „пролазак“ преко 200 евра месечно!

Али бар је са грејањем „по потрошњи“ комфор врхунски! Заправо… Није. Није ни близу тога. Напротив…

Имао сам прилике да живим у кући којој су спољни зидови били три пута већи од корисне површине (веома мала уска кућа са поткровљем). Кућа је зидана 1985. од „сипорекс“ блока 19цм који је зидан малтером (свака спојница хладни мост), са 2цм малтера од „перлита“ са спољне стране. Разумете? Кућа је парадигма енергетски неефикасне куће!

Та је кућа имала централно грејање са електричним котлом где су месечни трошкови у најгорим зимским месецима (кад споји по 10-20 дана непрекидног минуса), износили највише око 10.000 динара. Данас би то било око 100 евра. Осталим месецима око 50. Али то је укупно од 300-500 евра за сезону зависно од температура те године.

Данас живим са 15м2 фасаде, са изолацијом ка комшијским становима, са 10цм термоизолације на фасади, али и са грејањем по потрошњи, које плаћам више (заједно са „очитавањем“ и летњим „одржавањем“ система), имам слабији комфор јер, на пример, стан не може да се угреје на 27 или 28 степени када треба окупати бебу у кадици (нисам вам поменуо да није препоручљиво купати бебу у стану са грејањем „на потрошњу“?).

Прећутана истина грејања
Прећутана истина грејања „по потрошњи“: не можете да угрејете стан више него што вам они дозволе, а то је око 20°C…

Имао сам прилике да разговарам са инжењерима термотехнике и аутоматике који су развили веома поуздан софтвер који процењује потрошњу топлотне енергије у зградама. Онда их ангажују локалне самоуправе (топлане) да израчунају да ли ће нека зграда трошити више или мање топлотне енергије ако се уведе систем „по потрошњи“. Конкретно то значи да би станари у старој згради, веома лоше изолованој, са лошим прозорима, итд, вероватно плаћали више ако пређу на систем плаћања „по потрошњи“ зато што би за свој новац грејали целу околину лоше зграде.

А онда, када топлана добије податке из софтвера, онда искључиво таквим неефикасним зградама нуди прелазак на плаћање „по потрошњи“! Дакле, они намерно користе предности квалитетног софтвера да раде на уштрб грађана!

Онда није ни чудо што својим активностима топлане и локалне самоуправе, то јест, што подкрадањем грађана за грејање на све могуће начине, пребацују терет на остале стране:

  • оптерећују електромрежу – која се затим брани поскупљењима струје, искључењима, обарањем напона тако да трошите више струје за исти ефекат грејних уређаја
  • трују народ у целим деловима града – терањем народа да се греју како знају и умеју, укључујући ту и ложење лошег дрвета, разних отпадака, итд.
  • трују целу државу – тако што се у најхладнијим данима велика већина електричне енергије у електранама добија сагоревањем угља…

Па како онда да бирате некретнину према критеријуму грејања? Не знам. Морао бих да погледам много тога за конкретну некретнину да знам да ли ће вам концепт њеног грејања одговарати. Почните да размишљате од тога какво је грејање у том крају где је некретнина. На пример, ако има много димњака бежите одатле. Стан ће вам целе зиме мирисати на пушницу кад год одшкринете прозор.

Додатак – дискусија на Фејсбуку

Када смо овај текст поделили на Фејсбуку заподенула се дискусија о топлотним пумпама као алтернативи, па ће вам вероватно бити занимљиво да и то прочитате…

Aleksandar Spasojevic: A ground source heat pumping? (топлотне пумпе у земљи – прев. оЦена некренина)

Оцена некретнине ima, može, samo se i dalje postavlja pitanje rentabilnosti za novu instalaciju koja je negde oko 5-10 godina. za tih npr. dodatnih 5.000 evra može da se znatno unapredi fasada i da se potrošnja smanji drastično pa onda da se gleda kako da se greje kad se prvo smanje gubici. to je ok kad se radi nov objekat pa investiciju isplaćuješ kroz dugoročni stambeni kredit koji je relativno povoljan (bar u odnosu na ostale kredite ovde), ali da dodaješ na kuću upitne konstrukcije, malo je overkill.

Aleksandar Spasojevic Pa ta rentabilnost pre svega zavisi od cene goriva.

Оцена некретнине prvo zavisi od toga šta možeš pasivnije i predvidljivije da uradiš za te novce. cena goriva nije predvidljiva. npr, pitanje koje uvek ostaje: da li će za tih 10 godina oplate da skonta država da ti ipak koristiš neku energiju koja pripada njoj, pa onda vidi da u Njemačkoj postoji naknada korišćenja i za tu energiju (zemlje), pa prepiše to kod nas, pa ti opet na kraju svejedno, čak ti možda i ozbiljnije poremete računicu. Možeš da utičeš samo na pasivu, a sve što mogu da ti naplate – ostavljaš kao drugu varijantu.

Оцена некретнине Još jedna stvar je bitna: omotač zgrade čine fasada, krov, stolarija, itd. to možeš da radiš kroz tri sezone, praktično na rate. toplotnu pumpu moraš da iskeširaš celu odmah.

Aleksandar Spasojevic Ne, ground source heat pumping podrazumeva i ground source heat storage: znači, prikupiš energiju leti i koristiš je zimi.

Оцена некретнине ok sad više ne pričamo o 5.000 nego o 10.000. A do tad ko živ ko mrtav.

Оцена некретнине sa trendom stanova 30-40m2 i 3-4 ljudi koji imaju po 37C koje emituju u mali prostor ispunjen nameštajem, garderobom, kuvanjem, dva bojlera, računari, itd, grejanje ima prostora da se svede samo na malo klime za pun komfor, uz jaku izolaciju.

Оцена некретнине za materijale kažu „reduce-reuse-recycle“. reduce je početak i u energiji.

Дискусију на нашој Фејсбук страници можете погледати кликом на линк овде.

Advertisements

Једно мишљење на „Грејање – гас, струја, топлана или на димњак?

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s