Соба за бебу – како да свом детету не упропастите здравље


Пут до пакла поплочан је добрим намерама, а пут до (трајно) урушеног здравља детета поплочан је сређивањем собе за принову. Осип на кожи, проблеми са очима, свраб, нервоза, проблеми са дисањем, само су најчешће, директне, и очигледне последице жеље „да из породилишта дође у нову чисту собу“…

Наравно да јесте препоручљиво да соба за новорођенче, и децу уопште, буде посебно „третирана“ у оквиру дома, али управо тај, „посебан третман“, у бројним случајевима доводи до „посебних проблема“, који се могу настављати месецима, па и годинама.

Соба за принову сређује се најмање два месеца пре него што дете стигне из породилишта!

Соба за старију децу треба да се сређује бар две недеље пре него што дете ту (опет) први пут преспавати (што млађа деца то дужи треба да буде период „одмарања“ собе од било каквих измена).

Да бисте разумели размере и суштину проблема, прво ћемо прегледати елементе који утичу на квалитет ваздуха, јер је управо „ваздух“ најчешћи узрок здравствених проблема.

beba-gas-maska-roza-isprenja-prasina-decja-soba
#онокад чујеш да су завршили радове у дечјој соби у последњи час: „Ја пошо по њих у болницу а мајстори остали да спакују алат! Сад је све ко бомбона!“

Први проблем – хемија

Суштина проблема лежи у нечему што се зове лакоиспарљива органска једињења (енг. – VOC). Реч је о материјама које испаравају на „собној температури“, са или без мириса, али обично са већим или мањим утицајем на здравље. У лакшим* случајевима то је утицај на „комфор“ (у просторији је „непријатно“, „загушљиво“, брже се умарате, брже вам засузе очи, итд), у тежим случајевима то су непорециви проблеми са респираторним органима, са слузокожом носа и уста, са очима, итд (а зову се „органска“ јер махом воде порекло од сировина које садрже „OH“ групу и угљеник, то јест, од нафте и сл).

*Постоји нешто што се зове „синдром болесне зграде“ (енг. sick building syndrome), који дефинише и лакше проблеме узроковане квалитетом ентеријера, пре свега ваздуха у објектима.

Тих једињења има свуда, а нарочито су карактеристична за средства за чишћење у стану, козметику (лакови и фарбе за косу, нокте, итд), намештај, тепихе, боје за зидове, премазе паркета, итд.

Знате онај „мирис новог“? То је заправо мирис лепкова иверице, медијапана, кант-трака, и мирис гитова, глетова, фарби, и мирис нових пластичних елемената, душека, пена за постељину, итд.

„Мирис новог“ је оно што ваше дете не би требало да осети, или бар не би требало да спава у њему, или бар треба да буде што слабији – и то свом детету можете пружити!

Други проблем – физика

Да се не мрдате, са вас би ипак отпадале љуспице осушених, мртвих површинских слојева коже. Кад се крећете, када заврнете рукав, када се почешете по глави или руци, када пролазите кроз простор, са вас све време отпадају делићи органског материјала. То значи да су и даље хранљиви за разне микроорганизме. И ту не можете ништа, нити треба да покушавате нешто да радите. Све је то ОК.

Поред ваших личних мини и микро отпадака, прашину коју угледате како се вија под сијалицом у соби увече, или на сунчевом зраку у зимском дану, чине још и слични такви отпаци које за собом остављају разни ткани материјали који се хабају коришћењем (као што се ви хабате чешањем): ћебад, тапацирунг гарнитуре, кухињске крпе, одећа коју носите или која се суши на жици после напорног прања, итд.

Свака, и најмања активност у стану доприноси стварању и ковитлању прашине: цепање листића тоалет-папира или убруса, извлачење чарапа из фијоке, цепање папирне и картонске амбалаже, паковање поклона, седање на тапацирани намештај, скидање чарапа, итд.

Поред ове две основне групе прашине (оне која пада са живих и оне која пада са неживих „кончастих“ ствари у стану – макар ту рачунали и себе кад се извалите полумртви после посла), постоји и трећа група прашине која такође пада са неживих, али не са „кончастих“ већ са „зрнастих“ ствари.

У трећој групи је прашина која се генерише споро, која већим делом падне на површине и одатле је не помера промаја, или поветарац вашег проласка, али која једним својим мањим делом ипак има довољно малу масу да је у ваздуху одржава и најмање струјање (због ходања, због температурних разлика, итд).

Та трећа група прашине настаје од крутих елемената стана: зидови, подови, плафони, намештај… И то конкретно од: бетона, камена, опеке (цигле), малтера, дрвета, плочица, итд.

Једноставно, ма колико неки материјал био крут, чврст, он ипак трпи неке силе и неко трење, и при томе се оштећује на микро-нивоу, остављајући за собом и – прашину и зрневље. Било какво померање тла и зграде, не само услед земљотреса, већ и због проласка возила поред зграде, хода комшија са спрата, милиметарског слегања зграде у земљу, удара ветра, итд… све то утиче на трење и трвење крутих материјала који стварају мање и више фину прашину. Мање фина прашина пада и не диже се, више фина прашина лебди и на најмањи покрет.

На пример, при вибрацији бушења зида код комшије тресе се бетон, то се преноси на малтер, и креч се у микро-количинама распршује по вашој просторији. Када сечете шунку на дрвеној дасци знате како се трагови сечења и коришћења познају лепо? То дрво је негде – није могло испарити, а није све сапрано и отишло у канализацију. Нешто је остало у виду прашине у стану.

„Нормални“ састав ваздуха у кући

Дакле све набројано више-мање је нормална, неизбежна, супстанца у сваком стамбеном простору:

  • лакоиспарљива једињења – козметика, кућна хемија, лепкови, лакови, фарбе, теписи, итд.
  • „органска“ прашина – перут, заноктице, нокти, коса (махом са фоликулама), итд.
  • „кончаста“ прашина – тканине разне, одећа, теписи, тапацирунг намештаја, папир, итд.
  • „зрнаста“ и „прашкаста“ („грађевинска“) прашина – бетон, малтер, камен, опека, дрво, пиљевина, метал, креч, итд.

„Ненормални“ састав ваздуха у кући

У пракси су честе и друге супстанце „ваздуха“ у кући, неке као нужно зло, неке сасвим непотребне:

  • дувански дим
  • испарења пећи за огрев
  • испарења одмашћивања посуђа, рибања купатила
  • испарења мањих интервенција стављања силикона око славине или пур пене негде у ћошак поткровља (мада она неће решити проблем)
  • усисавање и генерално спремање куће
  • „нуспроизводи“ хобија где се боји, фарба, лепи, сецка…

Наравно, дувански дим можете избацити из куће, или бар из дела куће где бораве деца (мада је тај селективни приступ у пракси слабо одржив због природе ширења дуванског дима и величине наших станова).

Хоби који „мирише“ или „праши“ просто треба избацити из малог стана, или са њим паузирати док новорођенче не постане детенце (мада увек остаје опасност да се дете „поигра“ прилично опасним супстанцама и алатима неопходним за хоби).

Мање интервенције (грађевинског, хигијенског и сличног типа), које се одвијају у кратком временском интервалу (један дан), решавају се простим проветравањем и једнодневним „трпљењем“.

Најтеже је решити проблем грејања уколико у стамбеном делу куће стоји пећ која се ложи за потребе грејања и/или припреме хране. Дрва су у том случају нешто боље решење од угља мада и она праве прашину, али то бар није фина прашина која остаје у ваздуху. Што се тиче дима, који се најчешће јавља приликом паљења ватре, као неко решење може бити изолација димњака (мање конденза значи мање лепљења чађи, мање запушавања димњака), али и заштита димњака да у њега не упадне снег, киша, мачка или птица. Али то је све посебна тема…

Екстремно лоши услови у стану за бебе и децу

bebe-gas-maska-helo-kiti-torba-devojciceИзузимам овде уопштено проблематичне просторе, лоше изоловане, влажне, задимљене, итд, јер то је све тема за себе. Овде причамо о веома солидним просторима који постају извор разних здравствених проблема за децу, нарочито за бебе, из незнања родитеља.

Све ово је но-но за родитеље у бебећој соби

Кречење – можда и најмање проблематичан рад у соби у коју стиже беба, под условом да причамо о природном кречу, што обично није случај, па је и „кречење“ у бело заправо често „бојење“ у бело.

Бојење зидова – никако, али никако у пар недеља пре доласка бебе! Боје нису креч – боје су боје – хемија! Природа молераја „у боји“ је једноставно таква да је другачији састав, да дуже испарава, да су можда слојеви дебљи па је све додатно успорено, итд. Мада постоје и други смислени, практични и естетски разлози зашто не бојење зидова уопште а не само у бебиној соби (више сазнајте кликом на линк овде до текста „Кад и зашто да не бојите зидове“).

Паркет – никако, али баш баш никако у пар недеља пре доласка бебе! Ништа! Ни постављање, ни лепљење, ни хобловање, ни фарбање, ни лакирање. Ако нисте могли да средите паркет пар недеља раније, немојте ни сада. Сређивање паркета генерише прашину свих врста а затим и бројна испарења која се суше постепено и дуго, и дуго испаравају јер је паркет дрвен и доста упије па повремено испушта…

Тепих – ни под разно! Теписи су производ веома агресивне индустрије и садрже невероватне вредности лакоиспарљивих органских једињења које испаравају у простор и месецима (а „мирис“ се осећа и након више година). Поред тога, тепих је озбиљан извор прашине јер је под великим трењем док га газите и „круни“ се, често је „пластичан“ па наелектрисан и сакупља додатну прашину, а ако желите да га чистите сваки дан – то није могуће ни пожељно. Усисавањем тепиха само ћете бебину собу сваки дан допуњавати новом прашином, а чак и прање није опција због хемикалија које служе за прање. Тепих, или било какву простирку, просто избаците из бебине собе – тако ћете под моћи сваки дан да пребришете брзо и лако (препоручљиво нарочито сат-два пре него што ставите дете да спава у тој соби).

Ако мислите да је лепо да не уплашите бебу клепетањем обуће док прилазите кревецу док спава (имамо инстикт да се уплашимо тренутно неочекиваних нових звукова као знака прикрадања предатора), једноставно се изувајте па прилазите у чарапама, или тапацирајте своје кућне папуче ако имају тврд ђон. Не стављајте чак ни неки памучни пешкир – саплитаћете се од њега кад осми пут у једној ноћи скочите до кревеца, и он ће скупљати прашину, али и правити прашину, итд.
beba-spavanje-sa-roditeljima-gas-maska.jpg
„А кад и ми спавамо у соби јел је трујемо?“ (не претерујте!)

Ормар са стварима – све што не мора да стоји у тој соби и не треба да стоји код бебе. Ормар са хрпом и најчистије одеће на свету велики је извор кончасте прашине на коју може да се залепи још свашта (нпр перут која се прикачи на кончић памука са мајице и помоћу њега лети по соби). Уколико ормар и постоји, избегавајте слагање веша док беба спава у соби, или непосредно пре тога. Не тресите веш у тој соби. Не правите било какве нагле покрете, не утрпавајте ствари у полице, не извлачите на брзину ствари из сендвича ствари него то урадите са мишљу да не желите да управо избаците кубни центиметар прашине у бебину собу.

Нови намештај – креветац, душек, а можда су ту и нови ормари, полице… све то треба да буде распаковано, пребрисано, склопљено, пребрисано, и остављено да се „одмара“ бар месец-два дана. Ево само о кревецу, а јасно је да то важи и за сав остали намештај…

Кревеци су често су фарбани полиуретанским бојама где су слојеви боје дебели и потребно им је више времена да испаре. Са друге стране, беба спава управо у кревецу и то 12 и више сати у току дана… Не можете ово да избегнете али можете да обратите пажњу (после ћемо о томе шта и како радити).

Уградни намештај и полице – заиста, али заиста нема потребе да се ово ради у последњем тренутку. Ако не стигнете пре доласка бебе, сачекајте пар месеци, па и дуже од целе године. На пример, чак и код „најскупљих“америчких плакара у собу ћете унети „лесонит“ који је синоним за материјал који прави прашину, али и полице од иверице које су „кантоване“ само са „лица“, не и са задње стране и бочних страна. Трење које се стално јавља коришћењем ормара тако ће свеједно правити прашину годинама (и од конструкције, не само због одеће у њему), па нема потребе да додајете још и испарења уграђених материјала и фину прашину која остаје после било каквих радова, па и бушења полица, шрафљења ормара, итд.

Како да поштедите здравље ваше бебе?

Видели смо шта су проблеми које не можете да избегнете, шта су они које можете да избегнете, а сад да видимо како све проблеме можете да узмете под своју контролу и да заиста заштитите своју бебу…

Имате чак пет великих пријатеља у послу заштитника своје бебе:

  1. кубикажу
  2. време
  3. прозор
  4. радијатор
  5. Сунце
  6. нос

Кубикажа – Покушавајте да „створите“ што више кубика ваздуха у којим ће се смањивати концентрација испарења. То практично значи да кад малој бебиној соби отворите врата, добар део испарења излази из ње (што наравно има смисла кад нисте истовремено сређивали цео стан него само бебину собу). Сваки квадратни метар пода је око 2,5 кубика ваздуха, па у соби од 10 квадрата има 25 кубика ваздуха… Не. Та математика није добра. У празној соби од 10 квадрата има 25 кубика ваздуха. У соби која има ормар, кревет, полице, креветац, двоје одраслих људи, бебу, душеке, запремина ваздуха је доста мања – отварајте врата те собе!

Време – Све што имате да урадите за бебину собу урадите бар два месеца пре рођења. Природа прашине радова, новог намештаја, итд, таква је да су негативни ефекти све слабији како време протиче. Неке ствари могу да се убрзају, неке не. Гледајте да ствари почнете да убрзавате првог дана када уђете у кућу са првим снимком са ултразвука, никако са последњим снимком пред порођај…

Прозор – Проветравајте колико год можете, али водите рачуна јер постоје ситуације када је прозор непријатељ, и то су веома честе ситуације. Тада ће вам затворен прозор штитити бебу од лошег ваздуха, а пуштати светло. Отворен прозор није решење када живите у крају где се пуно ложи јер зими је већа влажности и дим остаје у зони живљења (не иде у небеса), или где је густ саобраћај, или где има агресивне индустрије (поздрав за политичаре локалне који трују целе градове)…

kvalitet-vazduha-kuca-stan-napolju-disanje
„Тата, идемо ми мало да се прошетамо леп је дан па се не ложи по комшилуку много!“

Радијатор – Сећате се? Лакоиспарљива органска једињења – испаравају на собној температури! Додавањем температуре у собу у недељама пред долазак бебе покренућете прашину и имати више времена да је проветрите, али ћете такође покренути и убрзати процес испаравања лакова, лепкова, фарби, материјала… „Али, ми треба да се породимо у сред лета!“ Још боље! Укључите грејалицу у собу сваки дан помало и уживајте у мирисима који се шире – што више „мириса“ се одмах рашири, мање отрова ће сачекати у соби вашу бебу. Процес загревања тече једноставно – затворите врата и прозоре и чекајте да грејно тело набије температуру па отворите да проветрите (да смањите концентрацију), па опет испочетка загревање, а ако и сунце сија дубље у собу (што је обично у зимским месецима када је сунце ниже), уштедећете за трошкове грејања али и…

Сунце – Ултраљубичасто зрачење сунца (УВ зрачење) додатно ефикасно делује на непожељна једињења јер разбија њихове молекуле, али и уништава микроорганизме. Не, није увек могуће имати сунце директно у соби, али, била зима или лето, у стану можда имате неку тачку где можете да ставите, на пример, креветац – да се душек лепо осунча, да се фарба кревеца лепо угреје на сунцу и је лепо „дезинфикује“ УВ зрачење… Ако немате сунце директно нигде у стану, можете негде мало изнети основне ствари, делове намештаја за бебу, да их мало осунчате. А можете пробати и са УВ лампама, али не знам шта се од тога продаје и колико је заиста квалитетно и оно што „пише на кутији“.

Нос – Будите опрезни са свиме што мирише, и третирајте сваки мирис, осим мириса свог зноја, као – отров. Разумете да је за вашу бебу и мирис вашег дезодоранса – отров? Отров је мирис новог, мирис вашег лака за косу, отров је мирис намештаја, мирис неиспраних омекшивача… Сваки мирис а да није ваш-ваш, третирајте заиста као отров. Тек са таквим присупом знаћете када је потребно проветрити, када можете унети бебу опет у собу пошто сте собу сређивали, слагали веш, брисали под, мењали постељину, итд. Наравно, нос вам слабо вреди кад је соба задимљена – заиста немојте бити кретен и пушити у просторији где вам дете спава.

Производи за пречишћавање ваздуха – Ух, овде не знам шта да вам кажем. Ми јесмо користили проверен уређај, прилично скуп, али соба је била веома мала, концентрације велике због мале кубикаже и доста великих преградних ормара па је морало да се реагује хитно. Не препоручујем ниједан од производа на тржишту. Разни јонизатори су потпуно неефикасни јер маше које јоне треба да уклањају. Прави јонизатор, по технологији која се користи у пословним зградама, кухињама, вилама, и слично, у кућној варијанти кошта око 500 евра. Просто да имате неки ред величина пре него што купите неку бесмислицу и за 50 (бачених) евра.

Све ово вам звучи претерано?

Кад следећи пут чујете да беба која је недавно донешена из породилишта има инфекцију очију, осип на кожи, итд, распитајте се како изгледа соба у којој спава, и када је та соба сређивана, и шта је све од радова рађено. Онда имајте у виду овај след догађаја:

  • беба се практично гуши у испарењима фарби, лепкова, тепиха
  • беби се дисајни канали пуне прашином свих материјала који су унешени у њену собу
  • бебу пеку очи, нос, уста од разних испарења
  • беба лоше спава, јер лоше дише и све је пецка
  • беба је нервозна јер лоше спава, јер је све сврби
  • кад беба лоше спава, ви лоше спавате
  • кад лоше спавате ви сте нервозни
  • кад сте ви нервозни не можете лепо да комуницирате са бебом која је извор ваше нервозе
  • али извор њене нервозе сте ви и ваш немар и не-размишљање!

Прво ћете осетити удар на сан, лошу атмосферу у породичном дому, најгору страну родитељства, затим лекаре, шалтере, упуте, испитивања, затим удар на новчаник у покушају да пронађете неко решење, и онда ће се „решење“ заправо временски уклопити са простим испаравањем отрова у соби а ви ћете га приписати ко зна чему… Али ни ту није крај…

А онда последице постају полако трајне…

Дете које проведе првих пар месеци у гушењу, тешком дисању, осипима, инфекцијама, итд, развија анксиозност… Уместо да научи да се смеје научи да плаче све јаче, ово одгађа развој детета и драматично утиче на развој личности… И заиста није питање строгог или меког васпитања, већ просто питање здравља, иоле нормалног дисања, гледања, спавања…

Епилог

Убрзо након објаве овог текста на Фејзбуку добили смо коментар труднице која је добила у тексту потврду да треба што пре да опреме собицу за бебу која стиже…

 

soba-za-bebe-decja-sobica-uredjenje-dizajn-namestaj-krevetac-tepih

Пар недеља касније стигла је и фотографија која показује да је читатељка одлично разумела суштину порука из текста – намештај је унет, распакован, фијоке су извучене тако да процес испаравања тече знатно брже него кад су комоде затворене, душек је отпакован при врху да и он може да испарава, тепих није предвиђен да стоји у соби…

Али обратите пажњу на још један важан детаљ – фотеља (постојећа из куће па није нарочит проблем у смислу квалитета ваздуха). Фотеља у бебећој соби је спас за мајку јер је довољно удобна да се седи и по сат-два у сред ноћи кад се беба мешкољи од грчева, али и у току редовног дојења. За разлику од столице фотеља омогућава и да се дрема а да нема опасности да се беба испусти јер наслони за руке омогућавају стабилан положај. Поред тога, дојиљи је фотеља увек „намештена“ за разлику од кревета и борбе са јастуцима, „подметачима“ и сл.

soba-za-bebu-krevetac-komoda-za-presvlacenje-suv-vazduh

Advertisements

2 мишљења на „Соба за бебу – како да свом детету не упропастите здравље

Коментар? Питање? Идеја?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s